2. Blog
Pogodaka: 976

 

Šta sve mogu da propustim za samo deset dana na moru? Dobro, ne baš da propustim, jer internet je čudo, ali kad to posmatraš sporadično, onako sa plaže, na slabom Grčkom internetu, deluje kao nemi film u kome učestvuje grupa ludaka...
 
Ivica je dakle imao briljantne poteze. Podržao je akciju pisanja po novčanicama... Doduše ideja su bile strane novčanice, al narod ko narod...kako mnogi nisu videli strani novac pisali su na domaćoj valuti. Jorgovanka srećom nije čula da je Ivica ovo podržao jer je tad bila na  ondulaciji u frizerskom salonu, dakle pod haubom, inače, kao šefica fabrike para, sigurno bi mu rekla da je kreten... E sad, to bi otvorilo problem odnosa u vladajućoj koaliciji. Mene mnogo više od tih odnosa muči pitanje, kako smo stigli do toga da imamo ministra inostranih poslova, kome bi i Jorgovanka osnovano mogla da kaže da je kreten? 
Pogodaka: 1378

tara

Tara i ja postali smo veliki drugari i stvarno sam ponosan na ovu činjenicu. Ona ima samo pet godina, ali je već sada veliki čovek i još veći borac. Poznajem je tek godinu dana, ona je ćerka mog dobrog druga Dragana, koji zbog svega što čini u životu, definitivno ima rezervuisano mesto u rajskom naselju.

Moje drugarstvo sa Tarom ne bi bilo ništa posebno i ne bi zavredelo da se nadje u mojim pričama da Tara zaista nije posebna. Boluje od spinalne mišićne atrofije i vezana je za kolica. S obzirom na činjenicu da su joj mišići usled ove bolesti jako slabi, Tara mora redovno da vežba. Njen trener i njen najbolji prijatelj je tata Dragan. Njih dvoje su sjajan pobednički tim. Jako su vezani jedno za drugo, razumeju se, podržavaju i bodre.

Pogodaka: 1464

 

Rastao sam uz njihove pesme i njihovu muziku. Kasnije kad sam kao zreo čovek upoznao Vicka te se sa njim i okumio, imao sam čast da ih sve upoznam. Vicko je zaista dobar čovek i moj pravi kum. Ni reči više o njemu u ovom tekstu. Jer, znam, njega i većinu članova legendarne “Riblje ćorbe” niko ništa i ne pita.

Znam da ovog puta nisu pitali ni Boru, ali to ga ne opravdava. Znam da debelo gazi šezdeset sedmu godinu svog života, ali ni to ga ne opravdava.

Ništa ne opravdava čoveka koji je imao MUDA da u jednopartiskom sistemu kao rok zvezda napiše “crni mercedes” i dobro potkači najvećeg sina naših naroda i narodnosti. Ne, nije se mirio ni sa potonjim vlastodršcima, te je tako nastala “Baba Jula” i razne druge pesme. Po njegovim rečima, bio je meta za odstrel tadašnjeg najmoćnijeg bračnog para u Srbiji, te je kako kaže samo spletom srećnih okolnosti nastavio da nosi glavu na ramenima.

Pogodaka: 1034

 
 
 
 
 
Termin „Bratstvo i Jedinstvo“ danas svakako deluje ne samo kao utopistički pojam već  posle svih  ratova u prošlom veku,  dobija i svoju  tragikomičnu dimenziju.
 
Što se mene tiče,  bez obzira na činjenicu što su nas neki ondašnji  ekstremni umovi učili da pokojnog nam i nikad prežaljenog „druga Titu“ volimo više od mame i tate i kao umerene retarde terali da znamo što više detalja iz njegovog detinjstva, lično sam u svom detinjstvu najviše voleo mamu i tatu (i Duleta Savića razume se) i nikad nisam imao razumevanje za probavne probleme našeg doživotnog predsednika, nakon što je  kao dečak sa svojom nestašnom ekipom pronašao kuvanu svinjsku glavu, te se prejeo. 
Pogodaka: 1142

 

Svi već znamo da je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo presudu kojom je obavezao Sinišu Malog da plati iznos od 150.000,oo dinara Draganu Djilasu, na ime naknade štete zbog povrede ugleda i časti, a zbog izjave iz 2017-te godine, u kojoj je rekao da Djilas hoće da se vrati na mesto gradonačelnika kako bi mogao da nastavi sa pljačkom.

Odluka suda je po mom skromnom mišljenju sasvim ok. Naravno, maštam o vremenima kad će se za ovakve izjave plaćati milionske odštete, ali to je već druga priča. Ono zbog čega opet pišem jeste komentar Siniše Malog, koji je dragi prijatelji jedan od najznačajnih ministara u vladi republike Srbije-ministar finansija. Uvaženi ministar je rekao da će Djilasa i dalje nazivati lopovom.

Pogodaka: 1006

 
Teško se živi u ovoj našoj Srbiji. A narod ko narod, svako traži put za sebe, svoju decu, porodicu…
 
Veliki vodja reče, moraćemo da uvozimo radnu snagu. A ja napisah na to, možda, ali je nećemo naći. Jer niko I nigde neće hteti da radi za dvesta ili trista eura. Zato me čude ljudi koji ne mogu da shvate da ovo ne samo da ne valja, nego je katastrofa. Ne treba valjda neko da ti kaže kako ti je? To valjda svako od nas dobro oseća. Hvali se vodja, kako je spreman svakom investitoru da da bolje uslove od onih koje dobijaju u regionu… Čega se pametan stidi… Ti strani investitori dobijaju razne subvencije, a zaposlenima daju minimalac. Minimalac koji zapravo daje država,  sa kojim nemam pojma kako neko može biološki da opstane. Neću da pričam o predpostavljenim malverzacijama u ovoj sveri, o kojima se dosta piše, znamo već da investitori dodju I odu, a država na tome samo gubi.
Pogodaka: 1400

 

Pripadam generaciji kojoj su neki tipovi gadno sjebali život. Jedan od njih pojavio se ovih dana, jer nije dovoljno zla naneo, rešio je majstor da se još pita. Doduše, mora se priznati da je za razliku od mnogih koji nisu bili dosledni, on veoma dosledan u širenju mržnje i lupanju gluposti.

Bez obzira na činjenicu što ima preko osamdeset godina, Dušan Čukić, rešio je da nam i dalje drži predavanja o ideologiji, moralu, sistemu…

Pogodaka: 1241

boki i ja u borbi1

Ako je danas živa i zdrava moja prva učiteljica Ljiljana Čelar (što joj ja od srca želim) te ako je neko poznaje, nemojte da joj kažete da sam postao advokat i aj da ne kažem pisac, ali recimo kolumnista ili bloger. To bi je dotuklo skroz. Spomenuta g-dja učiteljica je u septembru sada jako daleke 75-te godine prošlog stoleća, posle samo nedelju dana škole, pozvala moju sada na žalost pokojnu majku i tražila da me ispiše iz škole, mahala joj pred nosom nekom mojom sveskom, tvrdeći da sam ja potpuno nepismen. Sveska je zaista bila užas, onako sa ušima, ali se moja mama nije dala... rekla je uvaženoj učiteljici da me je upisala u školu da se tu opismenim. Kako se ja nisam složio sa mišljenjem moje majke i smatrao da sam u školi da bi se zajebavao sa drugarima, umalo nisam ponavljao prvi osnovne, ali nije se tada tako lako ponavljalo. Uprkos očajanju mojih roditelja, mene uopšte nije bilo briga za uspeh.

Pogodaka: 1658

 

Draganče Šreder sigurno je jedna od najinteresantnijih osoba koje sam ikad upoznao. Jedan od mojih retkih prijatelja, na žalost kao i stotine hiljada pripadnika moje generacije, odavno daleko od Srbije. Završio je nekoliko fakulteta, ali je živeo život po svome, bacajući tako u očaj svoju majku, na žalost danas pokojnu tetka Radu i svoju brižnu sestru, moju kumu Kristinu. Uvek me oduševljavala njegova inteligencija. Mnogi, koji ga nisu i nikad ga neće razumeti, smatrali su ga čudakom. A Draganče je samo voleo da nas zajebava i fascinira.