2. Blog
Pogodaka: 343

 

Nemam pojma zašto, ali od kad sam ga u fotelji ugledao upokojenog, danima mi se kroz glavu vrteo Đoletov “Sale Nađ”. Verovatno zbog melodije i pesme o nekom ko nas je zauvek napustio. Jer Sale Nađ i moj Boško su bila dva potpuno različita tipa.  Đole kaže da je Sale Nađ umro u snu, a Boško je budan živeo svoj san, koji je uspeo da stvori svojim umom, dušom i srcem. Sale Nađ je kako Đole pretpostavlja snivao nju, čije ime sam gospod zna, a Boško je umro budan pored nje, a njeno ime znamo svi. Njegova Nena. I na kraju, Sale Nađ srećom nije imao šta, jer ne bi imao kom, a Boško je, ma da time nije bio opterećen, imao šta, a srećom i kom. Koliko god Đoletov Sale Nađ bio tragičan lik, toliko je Boškov život,  bio jedna srećna priča, sa ako ne srećnim (jer jebiga smrt je smrt i pitanje je može li pridev srećna ikako ići uz nju) ono bar prirodnim i mirnim krajem.

Pogodaka: 368

 

  

Frontmen „Riblje čorbe“ Bora, koji će u istoriji ostati i upisan kao lik koji je za života uspeo da postane i prestane biti legenda jer „radiće šta god hoće, ko će da mu zabrani“?, imao je jedan interesantan stih (zapravo ne sporim da on ima mnogo takvih stihova) u kome kaže da „uvek ima kolko treba govana i hleba“. Fala na pitanju ovo prvo u Srbiji nikada nije manjkalo. Ali ovo drugo, uh pa negde je baš zapelo...

 

Pogodaka: 559

Retko ko ima takvo mesto za razmišljanje ili kuliranje, kako god, ili kako kad... Ovog vikenda sjebana mi je koncepcija. Ne samo meni.

Sa krčedinske ade nekoliko bilmeza, definitivno pod težim opijatima, maltretirali su dva dana ogromnom količinom decibela više hiljada ljudi, najgorom vrstom muzike, ako se to može nazvati muzikom.

Pogodaka: 494

Ovo je sigurno najbizarniji tekst koji sam napisao. Ali je i situacija koja me je dovela do toga da sednem za tastaturu veoma bizarna, a da ja za to nisam ni malo kriv. Samo, pre nego što čitalac krene sa osuđivanjem i lepljenje etiketa autoru teksta da je poremećen, lud, bezosećajan, neka dobro razmisli da li je tako, ili zapravo ovo što ću napisati predstavlja zvono za uzbunu , signal da je sve otišlo u Hondurac, kako je to govorio dobri Đole, a humor u tekstu u jednom užasnom događaju zapravo predstavlja  odbrambeni mehanizam. Neka svako donese svoj zaključak, a ja ću da pišem šta ja hoću, bar na to imam pravo.

 

Pogodaka: 639

 

 

Nemam pojma šta bih vam zanimljivo rekao po povratku sa mora, osim da sam Branki saopštio da ja više Evropu ne napuštam. Što je sigurno, sigurno je. Jebo školjke, lomiš ih da bi pojeo pola grama nečeg baš odvratnog. Uspešno sam se izborio sa anoreksijom i sad da rizikujem, nisam lud...

Pogodaka: 366

Da je blizu, ne bi im se dalo... Nisu oni oskrnavili njega, jer Đole se ne može oskrnaviti. On im je iznad dometa. Bio i ostao. Nikad mu ništa nisu mogli. Ne mogu mu ni sad. Ali su uvek mnogo toga lošeg mogli nama. Mogu i sad...

Pogodaka: 556

Već mesec dana razmišljam o promeni formata ili lokacije, do skoro kultne kafe sa Grivom Dragančetom i Dekijem. Ne mogu da kažem, bilo je znakova pored puta koje nisam primetio. Kod crvenog solitera neki kreten mi je izleteo sa pumpe, jedva sam ga izbegao. Moju maltezerku Beatris jedva sam ubacio u kola, a ona uvek obožava da ide, nije bitno gde... Raspoloženje mi je bilo neuobičajeno loše za subotu, posebno što sam ovog puta imao i dodatni razlog da platim piće, Boki je briljantno položio maturski.

Pogodaka: 625

Sve je u najboljem redu. Nema potrebe za uznemirenost, a kamoli za bilo kakav oblik panike. Gradska vlast je na visini zadatka. I vodostaj je na solidnoj visini, rekli bi ovi što im stalno nešto smeta. A nisu u pravu. U Beogradu je pala kiša, što se nikada nije dogodilo. Jer na jeziku drevnih Kelta koji su osnovali ovaj grad, Singidunum zapravo znači „grad u kome nikad ne pada kiša“.

Pogodaka: 505

Podsetio me Igor sinoć. Velikom Đoletu je rođendan, drugi na kome ga bar u ovoj dimenziji ne možemo videti uživo. Nisam više tužan. Jer tu je on. U mojim slušalicama, glavi, kao i u glavama mnogih koji su rešili da prožive život dostojan ćoveka. Onako kako nas on još uvek uči, svojim stihovima koji su ga odveli u besmrtnost učinili ga življim od mnogih drugih, koji su, kako baš on reče “već mrtvi, a hodaju”.