Ne ističem u svojim tekstovima znanja iz oblasti advokature, ili to baš retko činim. Ovog puta moram, samo malo. Kao advokat kome je dobro poznat porodični zakon, ali i odredbe ustava Republike Srbije, jasno mi je da u slučaju zakonskog priznanja istopolnih brakova oba ova akta moraju da se menjaju. Jer, ustav kao najviši pravni akt svake države, jasno kaže da se brak zaključuje na osnovu slobodnog pristanka muškarca i žene. Porodični zakon u skladu sa tim kaže da je brak zajednica muškarca i žene. Promena ustava najavljuje se iz mnogih razloga, a svakako je i priznanje istopolnih brakova jedan od njih. Naravno, ako zakonodavac želi da prizna istopolne brakove, Porodični zakon se apsolutno ukida... Ok, jasno mi je da to može, ako se obezbedi potrebna većina u telu koje donosi zakone (Skupština), te ma koliko mi mozak i srce vrištali protiv ovakvih odluka, procedura je jasna... Nešto me drugo mnogo više zanima.

Istopolnim brakovima biće dozvoljeno da imaju decu, usvajaju ili dobijaju, jebemliga kako...Mislim, ja sam više majstor za dobijanje dece muškarca i žene. I sad odluku o usvajanju dece naravno donose stručni ljudi, psiholozi, sociolozi... Ili u slučaju razvoda istopolnog braka (logično je da će se i ovi brakovi razvoditi u visokom procentu jer je razvod sociološka tendencija), odluku o tome kome će pripasti dete donosi sud, ali na osnovu nalaza i mišljenja centra za socijalni rad.

Kako ja radim porodične odnose, dosadašnji osnovni postulati kojima se psiholozi i socijalni radnici rukovode su mi poznati. Uvek je na prvom mestu interes deteta, te je u ovim naukama apsolutno nesporno da su deci potrebni roditelji oba pola ili ti staromodno rečeno mama i tata. Takodje, jasno je, da u odredjenom uzrastu (moja deca su u baš tom uzrastu) imaju izuzetnu otrebu za jednim od roditelja. Tako recimo, bez obzira na jaku vezu izmedju očeva i ćerki, moja ćerka sada kad postaje devojka ima čitav niz „ženskih tema“ u kojima majka igra glavnu ulogu. Opet, Boki kao srednjoškolac najviše voli da samnom priča o sportu, devojkama i još nekim „muškim stvarima“. Naravno, savršeno je jasno svakom roditelju da su detetu u bilo kom uzrastu potrebni i mama i tata. Iz moje naslovne fotografije se vidi kako ja vidim porodicu. Ok, tata bi mogao da bude manje debeo i lepši, a deca manje blentava, al sad tako je kako je,,,
E sad zanima me, šta ćemo sa ovakvim do sada nespornim stavovima? Šta ćemo sa stručnjacima iz ovih oblasti? Hoće li oni morati da polažu neke ispite, ili završavaju neke druge fakultete, te da li će se uvesti neke nove nauke koje će sada objasniti da su detetu potrebne dve mame, ili dve tate?

Ili, ako ostanemo pri (za mene razumnom ) stavu da su detetu potrebni mama i tata, kako će nadležni organ utvrditi ko je tata, a ko mama u istopolnom braku?

Ok, kod muškaraca bi recimo socijalni radnik-ca, mogao da postavi pitanje: oprostite gospodo ko je od vas dvojice topdžija a ko furundžija? Ili ko od vas dvojice prdi pored tv-a, dok pije pivo i navija sa Mesija?

Ali kako to kod žena ide? Gledao sam neke filmove, ali nisam došao do zaključka...

Svakako ustav i zakon se mogu promeniti rekoh na početku, ali šta ćemo sa psihologijom, sociologijom...? I šta ćemo sa dosadašnjim stručnjacima koji tako dosadno tvrde da deci trebaju i tata i mama? Da ih oteramo u penziju? Al ima ovih koji nemaju uslove za penziju, mladi ljudi? Da im damo otkaze?

Al vidi oni i kad ih skloniš iz nadležnih organa mogu da seru...

Možda da ih spalimo na lomači?