U četvrtak ujutru, dva potpuno različita čoveka, dali su odgovor zbog čega protesne šetnje u Srbiji traju već dva meseca, te zbog čega se kao grudva snega koja se kotrlja, pretvaraju u lavinu koja se ne može zaustaviti.

Dragan Djilas gostovao je u jutarnjim časovima na N1. Sve što je rekao, spreman sam da potpišem. Mirno je objašnjavao, da u ovim protesnim šetnjama učestvuju ljudi različitih političkih ubedjenja, starosne dobi, nacionalne pripadnosti, pogleda na život... Ali, radi se o ljudima koji imaju jedan zajednički cilj. Niko više ne želi da trpi ovaj stepen bahatosti i primitivizma sadašnje vlasti, medijskog i svakog drugog nasilja, kao i dalji ekonomski sunovrat Srbije.

Moje političke simpatije prema Draganu Djilasu, nisu sporne, ali u ovom trenutku to nije tema. Prioritet je da se izborimo za poštene izbore, sa sredjenim biračkim spiskovima, na kojima će se sprovesti prava volja gradjana, bez ikakvih malverzacija i zloupotreba, kao i za predizbornu kampanju u kojoj će svi učesnici na izborima u medijima biti ravnopravni. Na takvim izborima i u takvoj predizbornoj kampanji opozicija treba da učestvuje i da suprotstavlja svoje različite stavove. Do tada, postoji samo jedan cilj. I zbog toga protesti nisu podrška ni jednoj političkoj stranci, već izražavanje nazadovoljstva protiv sadašnje katastrofalne situacije u svim sverama društvenog života.

Eto odgovora na pitanje onima koji navodno nisu za sadašnju vlast, već samo pitaju“a sa kim će nam to biti bolje“?. Jasno je da ovo ne valja i da nam sada nije dobro. Ajde da se borimo protiv onih koji su sada na vlasti, a kad se izborimu za slobodu i poštene izbore, glasajte po svojoj volji, nakon predizborne kampanje u kojoj će sve ozbiljne političke opcije imati ravnopravan tretman. Tako sam ja razumeo i potpuno se složio sa Djilasom.

Dok je on govorio, na oko 250 kilometara od Beograda, vatrogasci su na naplatnoj rampi kod Doljevca, vadili telo žene u ranim pedesetim godinama koja je tog jutra izgubila život u sabraćajnoj nesreći koju je izazvao vozač Zorana Babića. Ova žena, kriva je samo zato što se u pogešno vreme našla na pogrešnom mestu. Na putu bahatih tipova, koji su nasilni u svemu, pa i u vožnji.

Veoma mi je dobro poznato da Zoran Babić u krivićno pravnom smislu nije odgovoran, već je i sam u ovoj nesreći i predstojećem krivičnom postupku oštećeni. U moralnom i političkom smislu, stvari dobijaju sasvim drugačiji smisao.

Mene ne čudi da se to dogodilo. Prvo, zato što su mnogi funkcioneri, ministri, načelnici okruga, direktori, bivši vozači. Kakvi su vozači ovakvih funkcionera? Kakav je psihološki profil ličnosti čoveka koji u životu pristaje da bude vozač Zorana Babića?

Samo nekoliko sati nakon nesreće, oglašava se i sam Babić. Kaže da je dobro te da će nas još gnjaviti. Lepo je što je dobro. Odvratno je, što se nakon nesreće za koju svakako snosi moralnu odgovornost, šali i priča samo o sebi. Ni reč o žrtvi, a naravno ne pada mu napamet da izjavi saučešće porodici. Jer on je dobro. I samo mu je to važno.

Dan kasnije, objavljuje se njegova razumna izjava. Jasno je da ona nije njegova. Prvo, Zoran Babić, sve kad bi živeo tri života, ne bi umeo da sastavi takvu izjavu. Drugo, on ne želi, niti misli da treba da podnese ostavku. To mu je naredio njegov politički otac. Ne zato što je on dirnut nesrećom, već zato što je procenio da je to njihov interes.

E zbog toga je i večeras u šetnji bilo više desetina hiljada ljudi. Svesni smo da neki Babić može naleteti i na naše dete...