Legenda pojmova:

 MLATA ZAMLATA: lik iz crtanog filma, poznat po tome što radi uzaludne poslove

 STRINKA: strogo voditi računa, za razliku od pojma STRINA-stričeva žena, dakle blizak rod, pojam STRINKA predstavlja osobu koja kuka, plače i raspravlja se sa ljudima i slično Mlati Zamlati,radi zaludne poslove

REPUBLIČKI JAVNI TUŽILAC: po zakonu, to je funkcija, ali u praksi to je drugo srpsko mitsko biće, prvo je pragnje (pola prase pola jagnje) , svi kažu da postoji ali ga niko nije video

 KRIZNI ŠTAB: državni organ formiran povodom pandemije COVIDA 19, skup duhovitih i šarmantnih osoba, koje nekad zasmejavaju, a nekad sluđuju narod

 PIK: znak u kartama

 KARO: znak u kartama, ali izgovoren kao glagol, recimo: ja bi karo predstavlja želju za obavljanjem odredjene seksualne aktivnosti

 BALA:telesna izlučevina koja izlazi iz usne duplje

 DRUGI PIK PRVOG TALASA: Jebemliga šta je to i dal postoji, al je smešno do jaja

Juče je neko na društvenoj mreži objavio pitalicu koja je mene kao advokata jako pogodila: ko je gori, advokati ili lekari? Kao čoveka koji je u životu u profesionalnom smislu do sada bio samo advokat, ali i činjenicu da je i moja supruga i majka moje jedino dvoje dece takođe advokat, te da isključivo, živimo od mukotrpnog rada u ovoj profesiji, ova objava u meni je probudila Mlatu Zamlatu. Naravno, koliko poštujem lekare i njihov uzvišen poziv objasnio sam u više tekstova. Branio sam dakle u komentarima na ovu objavu, kako advokate, tako i lekare. I aj da krenem od argumenata za odbranu svoje profesije.

Ljudi koji nisu iz struke ne razumeju da koliko god da pravna struka treba da progovori, najmanja odgovornost je na advokatima. Evo i zašto. Za razliku od ostalih kolega, koji obavljaju neku funkciju u pravosudnom sistemu, advokati su obične zanatlije, ljudi koji ujutru uzmu torbu i ceo dan trče po sudovima i ostalim državnim organima, kako bi svojim klijentima obavili neke pravne radnje i tako mukotrpno došli do hleba sa devet kora. Za razliku od advokata, njihove kolege koje obavljaju neku funkciju u sudskoj vlasti imaju javna ovlašćenja, dakle veću odgovornost, ali i obavezu da nešto kažu i urade, a ako ništa drugo, dužni su da rade posao za koji iz budžeta primaju platu. Uz sve to, poslednjih godina donose se zakoni kojima se advokatura pretvara u običan ukras ili ikebanu u mnogim sudskim postupcima, a uvođenjem novih funkcija (javni beležnik, javni izvršitelj, medijator...) obim poslova u advokaturi drastično se smanjuje.

Nije dakle isto da li si advokat, ili republički javni tužilac. Legenda, ali i zakon, kažu da ovo biće postoji, ali ga niko do sada nije video. Postoje i nadležnosti ovog mitskog bića, ali poslovi iz njegove nadležnosti ostaju neodradjeni, jer niko ne zna da li se radi o mitu ili stvarnoj osobi.

I da prestanem da branim svoju profesiju, da mi neko ne nakači subjektivnost, aj da malo branim i lekare. Nije dakle isto dal si lekar u bolnici i to recimo u Kovid bolnici, te radiš u skafanderu, šest ili osam sati, ili si recimo u Kriznom štabu. Ako si u bolnici i pod maskom, a klima ne radi, gušiš se i bukvalno padaš u nesvest. Ovaj što je u skafanderu jednostavno ne može ni da šora, jer kad ga potera, bukvalno nema računicu da ga vadi...

Dok dakle ovi prvi rade bukvalno do iznemoglosti, ovi drugi, članovi Kriznog štaba utrkuju se u duhovitostima. Prvo je onaj što priča o vanzemaljcima ismevao virus, onda su pričali da ćemo svi dumremo, da moramo da budemo non stop u kućama zatvoreni. E, a onda je došlo vreme za predizbornu kampanju pa se virus pred predizbornim aktivnostima uplašio i nestao, tako da je sve bilo normalno.

I nije lako ni kad si u Kriznom štabu. Ovaj fini, što peva i voli vakcine, svađo se nedelju dana ko strinka po fejsbuku. Oće da tuži mog druga Peđu Đurovića, jel se ovaj usudio da ga pita što nosimo maske, kad na uputstvu piše da ne štite od COVIDA 19. A Peđa stalno nešto tera mak na konac. Štite ili ne štite, šta i njega zabole. Ako Krizni štab kaže da nosimo maske, onda ima da ih nosimo, šta ima veze dal štite il ne štite... Što sad u tako sitne detalje ide Peđa nije ni meni jasno.

E da, reko mi Peđa, da se ovaj tolko naljutio na njega, pa mu reko, da postoji objašnjenje zašto nosimo maske, al on neće da mu kaže, jel je mnogo ljut. Tako se naljutio i na Noleta, pa nije teo da mu objasni što su vakcine dobre. Sad ja razmišljam da pozovem Peđu, Noleta i tog finog doktora da odemo svi na piće i da ih izmirim. Ne volem da se ljudi svađaju, meni to teško pada.

I kaže, taj što sad više ne voli mog druga Peđu, napadaju ga ljudi na ulici. Baš se čudim jebote. A fini čovek i lepo peva... Što bi reko Radvan, čovek ne da peva, nego peva jebote...

Igrao se i fudbal... Ide trač da je Mesi, koji ne trenira, gledao snimak derbija i nije mogao da veruje. Dok najbolji evropski klubovi stoje, u Beogradu, neki likovi igraju fudbal pred 25 hiljada ljudi. I bar da znaju da igraju... Mesi gleda i ne veruje. Kaže, čime se ovi drogiraju, kako je njima dobro brateee... Al nije kriv krizni štab. Vidi, prvo reče ona što joj se frizer ubija od posla, karte su kupovane on lajn. Logično, time je valjda sve rešeno. Nekad kad je fudbal na ovim prostorima stvarno postojao visio sam na „Marakani“. Ne pamtim da se na utakmicama nije držala socijalna distanca. Nekad je „Marakana“ primala 100 hiljada ljudi. A mi svi na severu držimo distancu od po dva metra, logično. I ko je očekivao da će sad na derbiju da se toliko pribiju jedni uz druge. Osim toga srpski navijači su poznati kao fin i pristojan svet, koji osim što drži socijalnu distancu, nosi i maske. Ne pamtim utakmicu od malena a da svi nisu nosili maske. Nemam pojma šta im bi sad. Ko je mogao da očekuje da će na jugu kad je Partizan dao go, da se grle, ljube i razmenjuju telesne tečnosti razne, onako znojavi? Baš sam se i ja začudio. Verovali smo svi da kad kažeš da se karte kupuju on lajn, sve je rešeno. Ovakav način kupovine karata primenjivali su još stari Grci, kad su igrali fudbal.

A tek izbori su iznenađenje. Jer vidi, tu na biračkom mestu imaš samo dvadesetak ljudi (članovi biračkog odbora, prošireni sastav, posmatrači) i naravno birači. To znači da u prostoriji pet sa pet, u jednom trenutku ima samo tridesetak ljudi. I gde vi tu vidite rizik? Takođe se unapred znalo da će SNS da pobedi Rusku partiju, teško, tesno, ali očekivalo se, nije da nije...

E, al pazi sad maler. Pričao mi drugar, u Beogradu na nekom biračkom mestu izašlo manje od 30%. Tu je bilo upisano oko 900 birača, glasalo oko 240. i pošto su ti odgovorni birači izašli ujutru, a retki pred kraj, na petnaesti poziv očajnog predsednika mesnog odbora SNS-a koji se spremao da izvrši suicid, desilo se da od 10 do 17h nije niko došao. Članovi biračkog odbora rano ustali. Kiša rominja ceo dan, te su ljudi malo dremnuli. I neka gospođa iz biračkog odbora naslonila se na rame svog kolege. Kako je ona zadremala, opustila joj se donja usna, te je krenula da joj curi bala. I onda je ta bala skvasila obraz kolege iz biračkog odbora. A COVID 19 je kapljična infekcija. Tada je počeo drugi pik prvog talasa, jasno ko dan. I sad, pitam ja vas, kako su članovi kriznog štaba mogli to da znaju? To ti je brate splet nesrećnih okolnosti. Fini su to ljudi.

A pandemija oće odjednom da bukne. Tako se desilo da lepa plavušica što joj frizer ima puno posla kaže na dan izbora da je virus pod kontrolom, a već sutra je bila drama. Sve zbog one gospođe iz biračkog odbora što balavi. Kako je to bilo ko mogao da zna jel...

E, eto tako je došlo do toga da onaj fini što peva, a voli vakcine i svađa se sa Peđom i Noletom, kaže: „nalazimo se u drugom piku prvog talasa“, ma šta to značilo.

Slušam i ne verujem. Drugi pik, a ja bi karo...