Kažu da se dogadjaj odigrao negde u blizini Beograda, u jednoj prigradskoj opštini. Muž i žena u ozbiljnim godinama. Deca velika, studiraju. Porodica za poštovanje, steklo se, radilo, vaspitavalo, živelo... Subota je bila, deca svako na svoju stranu, postavila žena da ručaju, a muž nešto danima sav nikakav. Kaže mu ona, šta ti je bre Dule, nešto si mi slabunjav, šta te muči. Kaže joj Dule, slušaj ženo ja tebe više ne mogu da lažem, zaljubio sam se i ne mogu da živim bez nje. Šta bre, graknu Dragana, fina, smerna žena, ma da u ranim pedesetim, još uvek veoma dopadljiva, kulturna, što reče Radovan, reko bi čovek nit sere, nit piša. Kako si se bre zaljubio?!. Eto zaljubio sam se i ne mogu da živim bez nje. Ko je bre tebi slinavi dao pravo da se zaljubiš? E bedo bedna, pa ja se tries godine jebem sa kumom Miletom, u kuću nam dolazi, ti nemaš pojma, a ja ćutim i jebem se snjega, al ćutim i čuvam porodicu. I nije mi palo na pamet da se zaljubim, ni u njega, ni u nekog drugog, poštujem te, gledam i pazim, a ti si mamlaze sad našao da se zaljubiš i da kuću rasturaš... 

Nekim lepšim rečima, od reči kojima je Dragana Duletu sasula sve u lice, požalila mi se pokojna tetka iz ruralnih predela, na sada takodje pokojnog teču, kaže, znaš Bracke (tako su me zvali u tim krajevima) on je ceo život imao švalerke. I šta si teto ti radila? pitam je. Ništa, kaže, one mene ne diraju. Čuvala sam decu i kuću. I bogme je u tome i uspela. Sad, naravno, iz poštovanja prema mojoj teta Kiki, bilo mi nezgodno da je pitam dal je i nju neki komšija savatavo u kukuruzu il u šumi, prosto navijam da jeste, ko će da mi zabrani da navijam za tetku? I sasvim je logično da jeste, jer vidi,  teča, a i neki drugi su bili ozbiljni švaleri, a mislim se, skim bi oni to radili, ako su im žene sve tako fine... Al kako god da je bilo, porodicu su sačuvali i oni i gotovo svi drugi iz njihove generacije.

 

Početkom ovog stoleća i milenijuma, moj prijatelj i kolega Vladan Gajić iz Mladenovca i ja, raspravljamo, da li je bolje biti u braku ili ne. On tada u punoj zrelosti, otac troje dece. Znaš, Braco, brak je potpuno neprirodna institucija, ali na žalost nema alternativu. Zapamtio sam ovu Vladanovu definiciju braka. Ima alternativu, dodao bih ja, ali su sve lošije od braka...ne baš uvek, ali porodica bi morala biti svetinja. A to da je neprirodno, zapravo znači, da je veoma teško uskladiti i provesti čitav život sa jednim partnerom.

 

Kao advokat koji radi porodične odnose, ali i porodičan čovek, razmišljao sam puno o ovome. Znam ja da su o ovome pisali i govorili mnogo mudriji tipovi od mene i nisu došli do nekog epohalnog zaklučka, ali pokušaću da obrazložim svoje mišljenje da porodica treba da se čuva, možda ne po svaku cenu i svakako ne u nekim ekstremnim situacijama, ali  očuvanje braka, a pre svega porodice, morao bi biti primarni zadatak svakog supružnika.

 

Neću u ovom tekstu o pravnoj strani braka i porodice, ali za razliku od Djenke iz „Maratonaca“, za koga Laki kaže da je rasturio tolike brakove, meni je drago, što sam nekad kao advokat, nekad kao prijatelj, uspeo da spasim neke brakove i neke porodice, a ako nisam uspeo da ih spasim trudio sam se da se bar razidju na civilizovan način i spasu sebe, a posebno decu, nepotrebnih trauma.

 

Zašto je dobro sačuvati brak i porodicu? Prvi interes jesu deca. U braku, deca su sigurnija, jača, stabilnija i što je najvažnije u ovom ludom vremenu, pod budnim okom oba roditelja. A kad je deci dobro, dobro je i svakom normalnom roditelju. Drugi razlog je materijalne prirode. U slučaju razvoda, deli se i imovina, opet deca ispaštaju, svako vuče na svoju stranu. Lično, nisam opterećen materijalnim stvarima, ali je jasno da nam materijalna sigurnost, donosi spokojniji život. I treći ali ne manje važan, već možda, najvažniji razlog je emotivne prirode. Koliko god da ti se smuči bračni partner ili ti njemu u nekom momentu, stvari se mogu popraviti, a svakako da je osoba koja je sa vama stvorila porodicu i provela dugi niz godina, ona pored koje bi trebalo da želite da se budite do kraja života.

 

Pričaju mi neki dobri drugovi, prijatelji, imaju ljubavnice. Kažu divne su. Univerzalna rečenica je „ah ona mene potpuno razume i podržava u svemu, za razliku od žene“. Aha, al samo zaboravljaju jednu stvar. Da li sa ljubavnicom ili ljubavnikom rešavaš bilo koji važan životni problem? Recimo, vaspitanje dece, njihovo školovanje i pubertet? Ili, da li ljubavnica ili ljubavnik brinu o tome da li ste platili račune ovog meseca? Nema šanse.

 

Sa ljubanicom ili ljubavnikom odlaze na vikende, uživaju kad se za to ukaže prilika, ali da li ssu razmišljali šta bi bilo kad bi ljubavnica trebalo da opere veš, spremi ručak i večeru, a onda nakon toga, obriše guzicu njihovom nepokretnom roditelju? Nije život u egzotičnim putovanjima, život je kad rešavaš problem svog deteta u školi, voziš auto kod mehaničara i brineš o starim roditeljima svojim,  njegovim ili njenim, sve jedno, kad se useru u pelenu, svaka isto, ili bar slično smrdi.

 

I kad bi onaj partner koji je u „grehu“, vreme koje posvećuje ljubavnici ili ljubavniku, posvetio svom bračnom partneru, brak bi mu bio mnogo bolji. Jer i brak i ljubav su kao biljka, životinja ili dete. Ako ih gajiš, brineš o njima to će biti dobro, ako ne brineš, uvenuće...

 

Kažu prevara je glavni razlog razvoda... Znam da će da me pojedu mnogi zbog ovog stava. Ali, nismo mi izmislili, prevaru, seks, grupni seks, perverzije... Sve se to radilo i pre nas. I sačuvala se porodica. Da su se naše babe i dede tako lako razvodile, ni ovo jada što imamo u Srbiji, imali ne bi... Ali se čuvala kuća i ognjište.

 

A i oni su imali svoje potrebe, prohteve, ali očigledno i mnogo bolje načine da to reše...