Rastao sam uz njihove pesme i njihovu muziku. Kasnije kad sam kao zreo čovek upoznao Vicka te se sa njim i okumio, imao sam čast da ih sve upoznam. Vicko je zaista dobar čovek i moj pravi kum. Ni reči više o njemu u ovom tekstu. Jer, znam, njega i većinu članova legendarne “Riblje ćorbe” niko ništa i ne pita.
Znam da ovog puta nisu pitali ni Boru, ali to ga ne opravdava. Znam da debelo gazi šezdeset sedmu godinu svog života, ali ni to ga ne opravdava.
Ništa ne opravdava čoveka koji je imao MUDA da u jednopartiskom sistemu kao rok zvezda napiše “crni mercedes” i dobro potkači najvećeg sina naših naroda i narodnosti. Ne, nije se mirio ni sa potonjim vlastodršcima, te je tako nastala “Baba Jula” i razne druge pesme. Po njegovim rečima, bio je meta za odstrel tadašnjeg najmoćnijeg bračnog para u Srbiji, te je kako kaže samo spletom srećnih okolnosti nastavio da nosi glavu na ramenima.
Upoznao sam ga kad je već bio narušenog zdravlja. Kao Vickov kum jedno vreme bio sam redovan gost na njihovim koncertima. Pre osam godina, krenuli su na svirku u Futog, a kako sam sa porodicom bio u Krčedinu, naravno svratili su. Napravio sam dobar i do sinoć najdraži roštilj u mom životu. U jednom trenutku, zahvaljujući mi se na gostoprimstvu Bora reče, e nisi bre trebao da se toliko opterećuješ, mogli smo samo po kafu I sok… Niste mogli majsrore, rekoh mu… Vi ste ljudi uz koje sam rastao, ogromno mi je zadovoljstvo da vas ugostim…
Muči me od sinoć jedno pitanje.
Koji je to razlog da čovek koji je uradio sve što se uraditi moglo u muzici I književnosti pristane da peva na mitingu vladajuće stranke? Ucena, strah od nedostatka novca? Svi smo svesni da bi Bora uvek imao način da zaradi lovu, bez obzira na tihi bojkot koji bi usledio.
Bora bi uvek imao alternative. Mogao je da legne u bolnicu u Ljubljani.
Danijela Nikolić, direktorka osnovne škole u Blacu, ovakvu alternativu sigurno nema, ali je ipak smogla snage da uradi ono što joj i moral i zakon nalažu.
Da, znam, para nikad dosta, slažem se da bi se broj svirki u nekom narednom, ali veoma kratkom periodu smanjio. Jer vlasti dolaze i odlaze, pa će i ova otići. A ostaće sramota…
Rock and roll nije samo muzika, to je način života i životna filozofija, kojoj je u osnovi bunt protiv diktature, jednoumlja, bilo koje vlasti…
Ne, ne bih mu zamerio da je odbio ponudu da se pojavi na protestima, ma da bi mu tamo moralo biti mesto, jer to nisu protesti ni za jednog političara, već skup ljudi koji misle svojom glavom, baš onako kako je on sebe predstavljao čitavog života. Veliki Marko Nikolić prošetao je sa nama samo nedelju dana pre svoje smrti.
Ne bi smeo da ćuti. Ćutiš kad sediš u fotelji a žena te napada, jer si zaboravio da kupiš mleveno meso za musaku… Tada je mudro ćutati.
Ne ćutiš kad imaš skoro sedamdeset godina i legendarnu karijeru iza sebe. Tada od tebe očekuju svi da nešto mudro kažeš, a ne da pevaš po vašarima, ljudima od kojih mnogi i ne znaju tvoje pesme, već te prepuznaju samo kao člana žirija u “zvezdama Granda”, kako se u crvenoj fotelji voziš gore dole…
Odjebi majstore dosta je bilo…
