Pre neki dan pojavila se objava u kojoj neka od “starleta” objašnjava kako ona nema nikakvu školu, ali eto uspela je u životu, za razliku od intelektualaca koji rade za neku sitnu lovu. Nisam citirao, nisam ni zapamtio ime te uvažene “starlete”. Ali to bi bila suština njene genijalne izjave. Prokomentarisao sam samo, da je sve stvar shvatanja uspeha i okrenuo glavu. Nakon toga, dva dana sam ignorisao ovu objavu koja se stalno vraćala, jer je to šerovalo više ljudi.
A onda, danas shvatih da ne treba okretati glavu i pretvarati se u SNS bota. Ono jes, ja sam veliki ljubitelj sendviča, ali to je jedina sličnost izmedju mene i spomenutih obožavaoca lika I dela voljenog nam vodje.
Ne, neću da ćutim. Svako ima pravo da upropasti svoj život, ovo pravo mu je nekako zagarantovano i ustavom. Ali, ovo pravo zapravo znači “živi i pusti druge da žive”. U prevodu, budi “starleta”, ali nemoj pričati kako je to super, jer to svakako nije super I taj primer ne treba da sledi niko. U ovoj zemlji još uvek ima dobre dece, devojaka koje će radije čitati Šeksipira ili Dostojevskog, nego “Kiju Kockar” ma ko to bio.
Čitao sam nekad intervjue sa “prostitutkama” koje su ordinirale u parku ispred Ekonomskog fakulteta, koji ima svoj nadimak, ali ću ga u ovom tekstu preskočiti. Te nesrećne žene obično su objašnjavale kako ih je na bavljenje tim poslom naterala muka. Gotovo da je svaka priča ista, rasturena matična porodica, beda, bežanje od rata, dete ili deca koju moraju da izdržavaju. I nikada, ali zaista nikada, te nesrećne žene nisu uveravale nikoga da je to pravi posao, te da su one uspešne žene. Ne, od njih se mogla čuti samo poruka drugima, da vode računa, kako im se ne bi dogodila ista strašna sudbina. Tužno, realno i ako se može reći pošteno…
Šta se nama medjutim dogadja u poslednjih desetak I više godina? Osobe koje nisu bile na ulici, već su samo želele slavu, novac, luksuz, verovatno iz svoje razmaženosti, spodobe sa odsustvom bilo kog moralnog kvaliteta, osim fizičkog izgleda, koji je takodje diskutabilan i nametnut, pustili smo na televizije sa nacionalnom frekvencijom da se tamo svadjaju, vredjaju, pljuju, tuku i imaju jeftin seks pred očima cele nacije, bez ikakve cenzure. Partneri su isti takvi samo suprotnog pola, ali uskoro ni pol više neće biti bitan.
Podsetiću, nacionalna frekvencija je resurs jedne države. Svaka država morala bi znati kome takvu frekvenciju dodeljuje, Ali da ne odem na drugu temu.
Ne, nisu krive Kie, Stanije, Manije… Neki ljudi su na sajmu knjiga čekali u redu za njihove potpise. Neki ljudi gledaju to na televiziji. Da ih niko ne gleda, ne bi se ni emitovalo, za to ne bi postojao materijalni interes, koji je ovde presudan.
Takvih spodoba je bilo I biće. Krivi su oni koji im omogućavaju medijsko eksponiranje, kao i oni koji takve spodobe obožavaju do imbecilnosti.
Jedino što mogu zamoliti sve ljude koji preziru ovakve pojave je da se ne osvrću na izjave ljudi koji su na moralnom i svakom drugom dnu. Neka “starlete” mudruju o svom uspehu. A mladi ljudi treba da znaju da je novac, luksuz I popularnost koja se stiće na ovaj način nešto što brzo prodje i nestane…
Niko nas ne tera da to slušamo i niko nam ne zabranjuje da sa prezrenjem okrenemo glavu kad to vidimo.
Ne morate zapamtiti ni njihovo ime jer za to ne postoji nikakav razuman razlog.