ALO MINISTRE U BANCI SE NIKO NE JAVLJA

 

Da je moja keva živa, ne bi smeo javno da napišem šta je Kristina rekla kad je nakon dugo vremena iz pravca Zetske pre neki dan samnom ušla u Skadarliju. Jer, Kristina je bila treće dete moje mame, kao i ja njene. Oličenje dobrote i pristojnosti. Ni moja mama nije volela psovke, to sam ja povuko pitaj Boga na koga... Ali da je kojom srećom i danas živa i da je u sredu popodne sa nama ušla u Skadarliju, verovatno bi i ona opsovala. Jer izgled Skadarlije danas budi samo tugu i bes. A u besu ljudi nekad i psuju...

 

Što se mene tiče svoju dušu spasih po pitanju Skadarlije. Pisah, govorih, a u sredu sa Kristinom i dobrim ljudima iz Pokreta za Preokret snimio sam skoro polučasovnu tribinu. Žao mi je Skadarlije, ali kad malo bolje razmislim, onako kako danas izgleda Skadarlija tako nam izgleda cela država, ako se državom zemlja u kojoj živimo može nazvati. Samo što su na primeru Skadarlije stvari potpuno ogoljene, pa se sve jasno vidi. Ali za mnogo stvari i za mnoge ljude možeš samo prosto pitati baš ono što je moja drugarica iz obdaništa, a danas moja kuma Kristina pitala kročivši u Skadarliju u kojoj smo zajedno odrastali: Jebote šta je ovo?

Istina, neke druge stvari nisu tako ogoljene kao spomenuta boemska četvrt, te moraš malo da objasniš onima koji gledaju samo televizije sa nacionalnom frekvencijom. Jedna od takvih stvari je i lažni račun iz Dojče banke, koja više od dve godine ne postoji na Mauricijusu. Narod kao narod, verovatno je zaboravio da ministar u lažnoj vladi sa istinskim prezimenom Mali, jer veliki nikad biti neće, nije baš kompetentan da bilo šta objasni. Ali je ozbiljno naviknut na plagijate. Zapravo, jedini živi čovek koji je BIO doktor ali to više nije, mahao je nekakvim očigledno lažnim dokumentom, kojim tobože dokazuje da Đilas ima račun u Dojče banci na Mauricijusu. Naravno da me sve ovo nervira. Ne zbog Đilasa, jer njemu bi verovatno postalo neobično kad bi prestali da ga lažno optužuju, nego zbog toga što narodu ovde treba objasniti najmanje tri stvari. Prva je kao što rekoh ta, da tip koji je ovu neistinu izgovorio i očigledno lažni dokument prikazao, ne bi u normalnoj zemlji smeo da se pojavi na televiziji jer je plagirao doktorat. Druga je, da nije zabranjeno imati račune u stranoj zemlji, te da ta činjenica ništa ne dokazuje. A tek onda dolazimo do onoga što je Đilas jasno i glasno na konferenciji za štampu i u par nastupa na retkim televizijama gde ima pristup rekao, objasnio i dokumentima dokazao. Dojče banka na Mauricijusu je prestala sa radom 2018. godine, a bivši doktor tvrdi da je Đilasov račun iz ove banke na Mauricijusu iz decembra 2020. A onda gle čuda, to što nam je Đilas objasnio, pokazao i dokazao na konferenciji za štampu, potvrdi i Dojče banka svojim zvaničnim saopštenjem. Kažu, vratili smo licencu i nemamo banku na Mauricijusu od 2018. Zamisli, ministar i ostala ekipa iz SNS-a, ne govore istinu. Baš se čudim. Što bi reko Radovan, pa ja to nisam očekivo jebote...

Naravno, opet dolazimo do istog problema, a to je da najveći broj ljudi može da čuje samo stranu bivšeg doktora i bestidnih funkcionera vladajuće stranke, koji su i kad je dokazano da ne govore istinu nastavili sa takvim govorom mržnje da se normalnom čoveku diže kosa na glavi. Drugu stranu, samog Đilasa i ljude koji su razumno objasnili da informacija o računu na Mauricijusu ne može biti tačna, kao i zvanično saopštenje same banke, čula je samo manjina koja gleda dve televizije bez nacionalne frekvencije, kao i posetioci par nezavisnih portala na internetu.

Režim međutim u celoj ovoj priči ima bar dva nerešiva problema. Prvi je, to što sve manje ljudi veruje raznim glupostima, recimo da u Marinikinom stanu postoje izgubljeni u svemiru i da bilo gde postoji stambena površina od jednog hektara. Znaju Srbi šta je hektar. Mnogo je kume, zbog frtalj ara u Srbiji su radile „sikirice“, a po koji put i neko vatreno oružje. Napadi na Đilasa ne sprečavaju njegov SSP da bude sve jaći i organizovaniji. Jer bez obzira na činjenicu što hiljadu puta izgovorena laž postaje istina, nakon više hiljada laži, ljudi se pitaju pa što se onda tom čoveku ne sudi? Odgovor je prost. Ne možeš da sudiš nekome ko nije učinio ništa nezakonito. I narod je to počeo da veoma dobro razume.

Međutim, drugi problem još je pogubniji za režim. Ne mogu više da napadima na Đilasa sakriju sukobe u svojim redovima. Ni od naroda ni od sveta. O njihovim sukobima i klanovima počeli su da pišu svi značajniji svetski mediji. Ljuljaju se sve više.

Ali to ljuljanje nije u stilu pesme njihovog velikog fana Olivera, koji se onomad sa DJ Žeksom spremao da demonstrante poliva fekalijama. Ne ljuljaju se nežno, polako, već brzo i grubo pokušavaju da sruše jedni druge.

A onda i pad bude brz i jako bolan...

© 2019 Bratislav Marković All Rights Reserved. Designed By OrbMarketing